Advokat nije činovnik. Ni servis. Ni pozicija. Advokat je suveren i branik — ona između vlasti i čovjeka. Zna se da pravosuđe ovdje nije nezavisno. Zna se za sprege službi, tužilaštava, sudova.

Za naručene pogrome i nemilosrdne hajke. Za digitalne klevete što guše javnost bez savjesti. Ko neće da ćuti — on postaje meta. Ko nije „pogodan“ — on postaje plijen. Sistem ne oprašta neposlušnost. Ali postoji jedna poluga. Jedna linija koju ne mogu da presijeku.

Linija istine = leverage. To je tačka oslonca. Poluga kojom advokat podiže teret nepravde. Kamen koji klizi, zid koji puca, sistem koji mora da popusti. Ne mogu je poništiti. Ne mogu je kupiti. Ne mogu je slomiti. Sudovi je mogu ignorisati — ali ona ostaje. Jer istina ne stari. Kada sve drugo padne — ostane samo linija istine. I ko je se uhvati — taj stiže. Do pravde.

Advokatura je istovremeno zvanje, služba, poseban stalež, ali i zavet. Nјena suština nije u pobedi po cenu časti, već pobede časti po svaku cenu i traganju za pravdom—koja lebdi iznad svega. U tome je suštinska razlika između zanata i poziva. Svako pravno mišlјenje, članak i sudsko zalaganje predstavlјaju pokušaj da se pravo ne svede na izveštačenu proceduru, nego da ostane živi izraz savesti i razuma.Verujemo da advokatura bez nauke ostaje tehnika, a nauka bez advokature gubi dodir sa životom. Otuda i potvrda da je pravna misao najjača onda kada se potvrđuje ne samo na dobrim rećima, nego jurispriudenciji, na delu. Scientia et conscientia – znanje i savest. Samo u njihovom jezgru jedinstva pravo zadobija dostojanstvo.

Pravo nije knjiga nego put, a na tom putu čovjek ne brani samo druge — već i samog sebe, od nepravde, od izazova, od opasnosti i od zaborava. Advokatura je borba bez mržnje, znanje bez oholosti i služba bez trunke podaništva. Jedan natruh mržnje, oholosti ili podaništva u korenu i temelju poništava advokaturu.

Zbog toga je sve drugo zanat, a advokatura je — poziv. Posle svih predmeta i svih presuda, ostaje samo ono što je bilo u nameri, težnji, u dobroj veri, u žrtvi — da se svakom čoveku vrati dostojanstvo. In fine, iustitia non est professio—est conscientia in actu. Na kraju, pravo nije profesija — već savest na delu.

In fine iustitia non est profesija, nego позив савјести.

O nama ne govori samo rad, posvećenost i konstatovani pravni učinci, nego i naš odnos prema klijentima.

Advokatura nije samo profesija – ona je izazov dometa znanja bez vlasti, prihvatanje odgovornosti i neprestana borba savesti, ona je neopoziv — poziv, jer traje dok se advokat „drži” pravila poziva.

Naš odnos prema klijentima zasnovan je na poverenju, punoj diskreciji, istrajnosti, ali i nepokolebljivoj privrženosti interesima klijenata koji su uvek po kodeksu jasno pretpostavljeni interesima advokature.

Svaki preuzet predmet tretira se sa jednakim stepenom pažnje – bez obzira na njegovu vrednost ili vidljivost. Interesi klijenata uvek su iznad naših ličnih interesa, a njihova prava u biti čine najosetljiviju poverenu stvar.

Naš cilj nije samo dobiti spor, jer sporovi se i dobijaju i gube u zavisnosti od niza različitih faktora koji se ne mogu kontrolisati, već izgraditi odnos koji traje, odnos u kojem klijent dobro zna da su njegova istina i njegovo pravo stavljeni — u prvi plan.

Justicija je više od advokature – ona je saveznik, zaštitnik i savetnik, uvek na strani onoga čije pravo brani.

Justicija je bila promoter novih profesionalnih zahtevnosti advokature, nastojala i postajala da dosegne iskorak u podizanju iskustveno najboljih standarda. Podvrgavanje rada novim standardima iz svih sfera prava i društva ostalo je naš trajni izazov i obaveza.